Mi Srbi smo najomraženija nacija na zapadu. Zašto je to tako? Kako da to ne budemo? U Rusiji smo heroji.  U Kini nas gotive.  Nije zbog činjenica jer su činjenice previše konfuzne za prosečnog konzumenta vesti na zapadu ili bilo gde posebno kad su dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije u pitanju.

Šta je narativ?

Stvar je u narativu. Narativ je način na koji medij prenosi informacije o određenoj situaciji. Mediji uglavnom ne lažu iako se nama čini da lažu svakodnevno. To je riskantno za njih jer ukolio se zaključi da lažu gube kredibilitet. Mediji zato sofisticirano kroz određeni narativ prenose informacije o dešavanjima. Pri kreiranju narativa, glavni alati su izostavljanje bitnih informacija i dovođenje u specifičan kontekst informacija koje odluče da prenesu.

Zašto koriste narativ?

Narativi se najčešće koriste kada su u pitanju političke teme posebno kada je prodaja rata u pitanju. Rat se mora prodati narodu. Ne možete tek tako osedlati konjicu, pokrenuti vojsku i ajd u napad. Narod mora prvo da omrzne, da poželi da ratuje.

Srpski mediji koriste narativ da bi prodali rat Srbima, Hrvatski mediji koriste narativ da bi prodali rat Hrvatima, Albanski albancima – ali ti mediji i narativi nisu bitni jer nama kakvi smo i ne treba pomoć narativa i medija, umemo mi i sami.

Najvažniji narativ je onaj koji se prodaje na zapadu. Jednostavno jer imaju ogromnu vojnu moć koja ih svrbi kada stoji mirna. U 21. veku narativ je važniji i od brojnog stanja vojske, od oružja od svega. Srbi to sada znaju. Problem je što do tog narativa nije lako doći. Taj narativ mora da je u skladu sa politikom zemlje u kojoj se prodaje. Ono što je činjenica – da taj narativ ne kreira narod, ne kreiraju milioni Francuza ili Nemaca. Kreira ga desetinu ili stotinak ljudi. Možda čak i manje, možda onaj Soroš il kako li ga već zovu. Zato je za osobu koja hoće da pobedi u nekom internacionalnom političkom konfliktu najvažnije pitanje kako doći do tog zapadnog medijskog narativa.  Pitanja na koja treba odgovoriti – ko kreira taj narativ? Kako na njega uticati. Ako se ne može promeniti klasičnim putem(uz pomoć para, moći), može li se “hakovati”?

Tonny Blair prilikom planiranja rata u Iraku, svojim saradnicima govori kako će morati da “menadžuje štampu, parlament i javno mnjenje” što se u stvari odnosi na kreiranje narativa koji će se plasirati javnosti.

Kako prepoznati narativ?

Ukoliko je informacija koju zapadni mediji ne mogu da izbegnu, moraju da  je prenesu a ne odgovara pravcu njihovog narativa, koristiće reč “alleged” – navodno. Na postavljeno pitanje jednom od savetnika Tonija Blera – da li žali za stotinama hiljada život izgubljenih u Iraku zbog rata koji je “progurao” Toni Bler, savetnik shodno narativu odgovara: “Svaki izgubljeni život je tragedija ali ne mogu da žalim jer je Sadam Husein Genocidni, Fašistički Diktator ukljonen sa vlasti”. Pridevi kao što su  genocidni, fašistički, diktator su najčešći elementi koji kreiraju narativ i koji sprovodiocima narativa u najčešćem slučaju služe kao argumenti. Shodno potrebi takođe se koriste reči “terorista” ili freedom “fighter”.  Interesantan obrt zapadnih medija dogodio se u Avganistanu gde su se u borbi protiv Sovjetskog saveza Talibani nazivali “freedom fighter”-ima, dok su kasnije posle 9-11 nazivani teroristima. Što nas dovodi do još jednog bitnog elementa narativa – blage moći odnosno soft-power-a kao što su upotreba filmova i generalno “umetnosti” u narativu. Najbolji primer je svetski hit Rambo 3, gde Rambo pomaže Talibanima u borbi protiv Sovjeta. https://www.youtube.com/watch?v=VkZq52nqb_Q

Kako se braniti protiv narativa?

Kad se pravac narativa odluči, jako je teško boriti se protiv njega. Ukoliko ne može da se utiče na izvor narativa, potrebno je “ne potpaljivati vatru”.  Primer loše borbe protiv narativa je Vojislav Šešelj.  Medijima koji kreiraju nepovoljan narativ po Srbiju Vojislav Šešelj uvek posluži kao dobar argument jer često mogu da se uhvate za njegove neodmerene citate pomoću kojih nas lako prikazuju kao nacionaliste i koljače. Posebnu moć im daje činjenica da je aktivni član parlamenta – što je po mom mišljenju i bio plan protivnika Srbije.
Takođe praktično najgori način borbe protiv narativa je korišćenje jednog narativa protiv drugog narativa. Recimo na optužbe stranih medija povodom Srebrenice najgori mogući argument srpske stranje je da se nije ni desila. Ipak na tvrdnje da je Srebrenica genocid, treba se zapitati šta je onda proterivanje 200.000 Srba iz Hrvatske. Zapadni narativ ne osporava tvdnju o proterivanju 200.000 Srba ali po navici ignoriše diskusiju na tu temu.

Žrtve narativa:

Srbi nisu jedine žrtve uspešnog korišćenja narativa od strane protivnika. Ipak postaje očigledno – da bi postao žrtva narativa zapadnih medija potrebno je da imaš neke veze sa Rusijom ili da te makar optuže da imaš neke veze sa Rusijom. Tada kreće mašina. Evo nekoliko primera:

Mišel Platini i Sep Blater: Prvi neprikoslovena legenda svetskog fudbala, drugi – najmoćnija figura u istom. Uživali su poštovanje i moć u fudbalskom svetu sve dok nije doneta odluka 2010 godine da se svetsko prvenstvo 2018 igra u Rusiji. Od te odluke kreću njihove muke. Mediji počinju da zvrje o korupciji u FIFI i UEFI, a najangožovaniji oko isterivanja pravde na videlo jer tobože ne mogu bez fudbala da ne kažem sokera je Američki FBI koji privodi, intervjuiše i postavlja slučaj protiv ove dvojice. 

Da se razumemo. Naravno da su FIFA i UEFA korumpirane, i tako su funkcionisale poslednjih 30 godina. Nikom nije smetalo dok prvenstvo nije završilo u Rusiji.

Mark Zuckeberg: Poslovni model fejsbuka se od prvog dana zasniva na korišćenju informacija svojih korisnika koje oni besplatno daju fejsbuku, u komercijalne svrhe. Nebrojeno puta smo se zapitali da li nas fejsbuk i prisluškuje jer se dešava da posle određenog razgovora naiđemo na reklamu za proizvod ili uslugu spomenutu u razgovoru. To nije ništa novo. 
Ja sam za kompaniju Kembridž Analitika čuo pre izbora za pretsednika Amerike na kojima je Tramp pobedio. Kembridž analitika je imala “prostu” tvrdnju – da na osnovu 100 aktivnosti korisnika na nekoj društvenoj mreži, analitika može da zaključi da li je taj korisnik muško/žensko, belac/crnac, gej/strejt, pacifista/militant, levičar/desničar itd… Dakle nije bila tajna čime se Kembridž Analitika bavi. Na osnovu podataka Kembridž Analitike Trampov izborni tim je plasirao propagandni materijal na fejsbuku. U isto vreme se Tramp optuživao za previše prisne odnose sa Putinom. Kad su pristigli šokantni rezultati izbora koji govore da je Tramp pobedio, kreće medijski narativ o mešanju Rusije u američke izbor te je Mark Zukerberg bio primoran da gostuje ispred komisije američkog senata i odgovara na pitanja. Uporedo sa tim u medijima je krenula kampanja “delete facebook”…

via GIPHY

Iako smatram nas Srbe za najveće žrtve medijskog narativa u skorije vreme, to nas ne anulira od zločina koji su počinjeni u naše ime i za koje smo u najvećem broju slučajeva i kažnjeni – bombardovanjem, sankcijama, hapšenjem naših vođa. 
Ipak mi smo bili izloženi narativu sa svih strana pa smo najsvesniji činjeničnog stanja. Mi smatramo da zbog dominantnog narativa naših “neprijatelja” i njihovih saveznika, ostatak zapadnog sveta nije upoznat sa istinom i činjenicama već nas označava kao apsolutne krivce u izuzetno komplikovanom građanskom ratu. Otud mislim da u svakom Srbinu živi po jedan grof Monte Kristo koji ne želi toliko da se osveti jer bi morao da se osveti skoro celom svetu, već da skine ljagu sa svog imena.

Ne znam kako se ovaj tekst provuka u zapadnim medijima ali prilično dobro opisuje situaciju o kojoj govorim i baca svetlo na ulogu Srbije u konflikitima devedesetih posebno se osvrćući na narativ zapada https://www.theguardian.com/commentisfree/2008/jan/14/itstimetoendserbbashing

Inspiraciju za ovaj tekst donela mi je ko zna koja po redu kriza na Kosovu, gde su u 10 dana podignute carine na srpsku robu od 100% i uhapšeno nekoliko Srba od strane većinski albanske policije. Uporedo pratim domaću štampu i štampu Kosovskih Albanaca – Koha gde se o jednoj stvari govori na dva dijametralno različita načina teo otud primer očiglednih narativa. U ovom slučaju iako je drastičan slučaj povećanja carina po praktično rasnoj-nacionalnoj osnovi što je u Evropi praktično nezamislivo, zbog zapadnog narativa koji je saveznički prema Albanskoj strani, vesti o ovoj situaciji ne možete naći u zapadnim medijima.