Ukratko – da, Srbi su žrtve “rasizma” u nedostatku egzaktnije reči za ono čemu su Srbi izloženi. Ovo je važno konstatovati jer su efekti izloženosti rasizmu ozbiljni i mogu imati ozbiljne posledice po pojedinca i po društvo ako se ne tretiraju. Dakle prvo moramo konstatovati uzroke i simptome “bolesti” a onda načine na koji se može sprečiti i lečiti.

Ja imam ćerkicu i uskoro ću morati da joj objasnim šta je to što pričaju o njenom narodu i kako da se nosi sa time, kao što neki bušman u pustinji mora svome detetu da objasni kako da dođe do vode. Jednostavno, pripadnost nekom narodu, teritoriji zahteva specijalnu debiljinu kože, tehnike za prolazak kroz život…

Kako su to Srbi izloženi rasizmu kad su beli?

Hajde da postavimo situaciju ovako.  Kada stavite belog čoveka na jako sunce, na neko duže vreme – on će dobiti opekotine i izgoreti.
Ipak postoji opšte uverenje da crnci ne mogu da izgore na suncu – što je pogrešno. Crnci takođe mogu da izgore na suncu.

Bez obzira u šta narod verovao i kako to narod zvao, dugoročno izlaganje suncu crnca ili belca će imati iste posledice – opekotine.

Sad sagledajte ovu paralelu. Zamislite crnca koji surfuje internetom i pročita sledeće: “Svi crnci su svinje, gansteri i lopovi, treba ih nabiti sve u geto i pobiti”… Crnac koji ovo pročita će automatski osetiti bes, ogorčenost, pogoršanje raspoloženja generalno. Ako bi neko definisao zašto se crnac tako oseća posle čitanja te izjave – opšte prihvatljiv odgovor bi bio “Zato što je bio izložen rasizmu!

Sad zamislite Srbina koji surfuje internetom i pročita “Srpska stoko, malo su vas poklali u Jasenovcu” ili “Opet ćemo da organizujemo traktorijadu” ili “You disgusting Serbs” čuvenu rečenicu koju je izjavila Madlin Albrajt u naletu besa na promociji sopstvene knjige ili najsvežiju izjavu nekog američkog sportskog novinara:

 Po čitanju ovih izjava, Srbin će osetiti identična osećanja koja je osetio i crnac posle čitanja onih uvredljivih za crnce. Ali nije popularno reći da je Srbin takođe izložen rasizmu jer Srbin nije crne puti. Ipak efekti – “opekotine” koje Srbin oseća na svojoj koži-duši su identične onima koje crnac dobije posle izloženosti rasizmu.

Rasizam je rasizam bez obzira da li mržnja prema određenoj etničkoj ili rasnoj grupi počiva na boji kože ili u slučaju Srba na nacionalnoj pripadnosti odosno politici. Srbi su izloženi politički indukovanom rasizmu.

“Opravdanja” za rasizam prema Srbima

Srbomrsci će svoju mržnju bez ikakvog truda za argumentacijom pravdati Miloševićem i Mladićem.

“Butcher of the Balkans” Milošević i Mladić su nusproizvod sopstvenog nerazumevanja situacije novonastale padom Berlinskog zida a njihovi šampionski zločinački rezultati su građeni u eri žestoke konkurencije – odnosno – da bi pobedio, morao si da budeš jači od konkurencije – Tuđmana i Gotovine, Izetbegovića i Orića. Govoriti o Miloševiću i Mladiću bez spominjanja druga dva “para” je isto kao govoriti o eri Federera bez spominjanja Nadala i Đokovića – iako su njih trojica jedan drugom podizali nivo igre do neverovatnog nivoa. Ako recimo Milošević i Mladić drže rekord po broju “Grand Slamova” – broju ubijenih ratnih zarobljenika na jednom mestu, Tudjman i Gotovina drže rekord u “Open eri” po broju nedelja provedenih na vrhu liste etničkog čišćenja. Za priprostog rasistu koji ispoljava rasizma prema Srbima rekord u etničkom čišćenju nije bitan, samo Grand-slamovi. Milošević i Mladić dakle nisu validan argument protiv Srba, već lako opravdanje neinformisanih i rasizmu naklonjenjih osoba za ispoljavanje rasizma prema Srbima.

Trenutno se podigla velika prašina oko dodele Nobelove nagrade Peteru Handkeu zbog njegove naklonosti Srbima. Čovek je očigledno osvedočeni mislilac i pisac ali to ništa ne znači ako je Srboljubac, što je primer sekundarnih efekatata rasizma parekselans. Ne samo da su Srbi izloženi rasizmu već svako ko im je naklonjen smatra se za “Serblover”. U Američkim filmovima koji ekranizuju rasizam često možete čuti da belca koji ne ispoljava mržnju prema crncima podrugljivo oslovljavaju sa “Nigerlover”.

peter handke nobel

Rasizam prema narodima slovenskog porekla – posebno Srbima je postojao je još u 19 veku a slikovito je prikazan i u knjizi “The Other Einstein” koja govori o životu Mileve Marić – žene Alberta Ajnštajna, gde se u jednom delu govori šta porodica Alberta Ajnštajna odnosno njegova majka misli o Srpkinji – ženi svoga sina. Roman je većim delom fikcija ali se bazira na činjenicama izvučenim iz pisama između Ajnštajan i Mileve koje možete naći na sledećoj adresi: https://einsteinpapers.press.princeton.edu/vol5-doc/

Negativni efekti izloženosti rasizmu

Jedan od praktičnih primera – efekata rasizma je i ovaj. Ja sam posvetio nekoliko sati pisanju ovog teksta. Ako odete na Blic, Index, Youtube, Twitter – videćete sate, dane i godine izgubljene od strane Srba pokušavajući nekom da objasne da Srbi nisu ovakvi ili onakvi ili jednostavno odgovarajući uvredom na uvrede. Mnogi od tih Srba su inžinjeri, doktori, programeri – i ti njihovi sati bi bili korisniji i njima i Srbiji da su uloženi negde drugde. Neke uvrede i tvrdnje je nemoguće prećutati i ja Srbe koji su osetili rasizam na svojoj koži itekako razumem.  
Generalno, jedan od glavnih negativnih efekata je što uvek morate da budete spremni da odvojite vreme i živce da biste se od rasizma branili i da glumite profesionalnog istoričara umesto da se bavite onim što vam je profesija, takođe kod malo slabijih karaktera rasizam može da utiče da pad samopouzdanja itd…

Pozitivni efekti izloženosti rasizmu

Rasizam stvara kompleks na kojem se može graditi, deblja kožu. Najčešći primeri pozitivnih efekata rasizma se mogu videti u sportu na primerima kao što su Novak Đoković, Serena Vilijams, Majk Tajson, Muhamed Ali koji je bio žestoko izložen rasizmu u svoje doba. Nažalost sport je jedina fer podloga gde rasizam može biti i prednost.
Za nauku je recimo potrebno prilagoditi se određenom sistemu i radu sa ljudima a ti sistemi znaju biti pristrasni kad su u pitanju priznanja i napredovanje.

Getoizacija Srba

Početkom raspada Jugoslavije, Srbi su getoizvani sankcijama i viznim ograničavanjem kretanja. Na primer, firme koje su imale proizvodnju i dobar izvoz izgubile su svoje pozicije na inostranim tržištima zbog sankcija dok su njihove pozicije zauzele firme iz zemlji koje su te sankcije i nadenule. To je dovelo do gubitka posla ogromnog broja ljudi, besparice… Ovo je u ogromnoj meri uticalo na društvo u Srbiji, menjane njegove strukture i vrednosti. 
Getoizacija je dugo vremena prisutna i u Americi nad crnačkom populacijom a efekti su prilično slični.

Kako učiti od crnaca kako se nosi sa autošovinizmom?

Jedan od efekata rasizma je i autošovinizam koji se javlja u određenoj grupi. Ja sam bio “opečen” tekstovima jednog Srbina iz Kruševca(mog rodnog grada) koji je kasnije dobio stipendiju da studira u Americi. Retko gde sam mogao da pročitam jednostraniju argumentaciju protiv Srba do u njegovim tekstovima. Ti tekstovi su obično bili patetično personalizovani, dramatizovani, generalno – osnovi propagande, možete ih pročitati ovde: https://pescanik.net/author/milos-ciric/ . Ne možete ni zamisliti širinu mog osmeha kada sam njega prepoznao u ulozi Bernie Maca – crnog policajca rasiste koji mrzi crnce i svoje crne desni! 🙂

Autošovnizam možete pobediti humorom! 🙂

Kako su naučno dokazani efekti izloženosti rasizmu?

Uz veliki broj naučnih eksperimenata koji dokazuju negativne efekte izloženosti rasizmu, jedan od njih se ističe jednostavnošću i efektivnošću rezultata.

U periodu između 1940 i 1954 psiholozi Keneth i Mame Klark su napravili i sproveli jednostavan eksperiment nazvan “Doll test” čiji rezultati su doveli do ukidanja rasne segregacije u školama u Americi, do tad su crnci i belci išli odvojeno u školu a posle toga su spojeni.

Postavka eksperimenta je bila sledeća:

Deca različitih rasa uzrasta od 3 do 7 godina su pojedinačno testirana tako što bi ispred njih bile postavljene 2 lutke, jedna crna druga bela.

Procenite sami efekat rasizma po izrazu lica deteta na videou iznad.

Kako se boriti protiv rasizma?

Pogrešan način: Često vidim da ljudi posle izloženosti rasizmu – ne da dobiju “opekotine na koži” nego apsolutno padnu u vatru i onda iz njih ispliva ono najgore pokušavajući da uzvrate osobi koja je rasizam ispoljila. To nije dobar način. Osoba koja je rasizam ispoljila uživa u besu objekta nad kojim je rasizam ispoljen i još pride koristi taj bes kao gorivo za vatru i pravdanje svojih stavova da je objekat kao i cela njegova etnička-nacionalna grupa – glup i primitivan.

Pravi način: Edukujte se, govorite jezike, budite stručnjaci u svom polju, budite zdravi, uredni, budite bolji od onoga ko za vas kaže da ste deo lošeg naroda. Budite kao Novak Đoković koji je više učinio u ispravljanju krive slike o Srbima nego bilo ko drugi u poslednjih nekoliko godina.

U filmu “Green Book” možete videti jedan od najboljih načina prkosa rasizmu koji je ekranizovan kroz lik Dr. Donalda Shirley-a, crnca koji je govori nekoliko jezika, svira klavir i nastupa širom rasističke Amerike – dok ga kroz nju vozu polupismeni Italijan koji na početku filma nešto i ne gotivi crnce. 

I najbitnije, nemojte se pravdati prema osobi koja ispoljava rasizam već je nazovite RASISTOM bez obzira da li mrzi Crnce, Srbe ili nekog drugog. Sve drugo daje im za pravo da nastave sa svojim ponašanjem. 

Srbi su predodređeni da igraju igricu zvanu život u “hard modu”, otud je dobro da znaju koje su “faze” teške i trikove kako da ih pređu.

Držte se braćo i sestre 😉

Primeri rasizma:
http://www.politika.rs/scc/clanak/440953/I-Kolindinoj-frizerki-smetaju-srpska-krvna-zrnca