Fermi problem – je način  kako da procenite neki broj a da pritom ne raspolažete detaljnim informacijama već koristite generalno zanje i dobru logiku. Primer – koliko ima automobila u Beogradu? Koliko određeni kafić na Vračaru dnevno posluži kafa? Ova metoda je primenljiva skoro svakom polju i svakako super alat za imati u glavi.

Hajde da probamo da rešimo ovo prvo pitanje – koliko ima automobila u Beogradu?

  1. Pođimo od toga da Beograd ima 1.500.000 stanovnika(pretpostavka)
  2. Starosna struktura populacije izvor. Za ovo smo iskoristili prave podatke iako je poenta Fermijeve metode da se do njih dođe odokativno kroz logiku
    0 – 14 godina – 15%
    15 – 25 godina – 11%
    25 – 54 godina – 41%
    55 – 64 godina – 12%
    65+ godina – 19%
  3. Pretpostavljam da u Srbiji sopstveni auto ima populacija od 25 do 65 godine što čini 11% + 41% populacije što je ukupno 52% populacije.
  4. Ta populacija obično živi u braku, porodici što znači da imaju zajednički automobil pa broj od 52% delimo na 2 što je jednako = 26% što je negde oko 390.000 vozila. 
  5. Kod mene u naselju se svaki deseti auto vodi na firmu a komšije obično imaju svoje vozilo koje “čuvaju” i firmino koje akaju, pa se onda na ovaj broj od 390.000 vozila može dodati i 10% što je onda ukupno 429.000 vozila u Beogradu.
  6. Dakle u Beogradu se po mojoj odokativnoj proceni kroz Fermijevu metodu vozi oko 429.000 vozila.

Ono što nam je sad ostalo je da negde proverimo tu tvrdnju.

Evo primera koji nam govori da nismo tootalno omanuli! 🙂

broj registrovanih automobila u beogradu