Recimo da imamo preduzetnika koji sam vodi svoju firmu. Radi prodaju, marketing, izvodi uslugu, radi računovodstvo itd…

Posla ima sve više i više. I prihoda. Preduzetnik počinje da provodi sve više vremena u radu i boji se da neće moći sve da postigne – a ne voli da odbija poslove.

Očigledno je. Potrebno je da zaposli novu osobu i delegira joj deo zadataka. Međutim svaki preduzetnik ima fobiju. A fobija je sledeća: “Osoba koju zaposlim neće moći da radi taj deo posla bolje od mene već će ga raditi gore od mene i tako naškoditi mom poslovanju”.

Preduzetnik je u pravu. Nova osoba koja dođe će verovatno deo posla za koji je zadužena raditi gore. Makar u početku.

Recimo da firma ima 200 upita mesečno, preduzetnik sam odgovarao na upite i ima 100 prodaja svojeg proizvoda. Uspešnost prodaje mu je dakle 50%. Preduzetnik zapošljava novu osobu koja je zadužena da radi prodaju i odgovara klijentima na upite. Prvog meseca novozaposleni odgovara na 200 upita međutim umesto 100, ima samo 70 prodaja mesečno. Prodaja je pala za 30% jer je delegirana novozaposlenom.

Tih 30% koje je izgubljeno u prodaji – pri delegiranju uloge novozaposlenom je HoF tax – i to je dobra stvar! Naravno, bolje bi bilo da je manje – ali poenta je da se pri delegiranju posla te stvari dešavaju. Ono što preduzetnik delegiranjem dobija je poziciju iz koje sada može da radi na poslu a ne u poslu – i da ga dalje razvija a ne samo održava.