Jedan od većih strahova u životu mi je – šta ako se meni nešto desi i moje dete postane loš čovek jer ja nisam bio tu da mu svetlim put.

Ili zamisli, zapišem ja neke smernice ali to moje dete nikad ne pronađe… a ovako, valjda će da se seti da nekad prelista tatin FB 

Bio sam par puta u situaciji da čujem male i velike devojčice kad su ogorčene, i mogu reći da od iskompleksiranih devojčica nema surovijih ljudi – to što može da povredi čoveka, to ne može ni metak… i plašim se da moja ljubav padne u iskušenje da bude takva, otud:

PORUKA ZA EKU TINEJDŽERA:

Doći će godine kada će ti se desiti da se trudiš i da radiš sve kako treba ali će neko drugi pokupiti svu pažnju, svu ljubav, svu sreću – jer je mozda lepši/lepša, jer možda ima više para, možda im nešto jednostavno ide bolje od ruke..

Ne očavaj, ne mrzi te ljude, ne budi ljubomorna.

To je normalan deo život. I važan deo života, ko kroz njega prodje i ne dopusti gorčini da mu zatruje srce, ostatak života ce mu biti svetliji, lepši i biće više fer.

Stvoriće ti se kompleksi.

Kompleksi mogu da budu loša i dobra stvar.

Ako te komplekse koristiš da bi gazila po drugima, bićeš deo grupe ljudi koje tata ne voli.

Ako te kompleske iskoristiš da nagaziš na njih, penješ se i rasteš, kompleksi će ti biti jedna od najvrednijih stvari u životu.

Od starog kompleksaša – budućem kompleksašu.