Pravim finansijsku konstrukciju za moju firmicu pa gledam šta mi od pozicija treba i koliko koga mogu da platim. I kad se pogleda – ne mogu da platim mnogo. Ni mene nisu plaćali mnogo na mom prvom poslu.

Međutim kada sam ja prolazio kroz razgovor za moj prvi posao, sećam se intervjua u tri kruga, nadobudnog govora menadžera i njegovog pomoćnika, njihovih kliše potpitanja – “Gde vidiš sebe u ovoj firmi u narednih 5 godina?”. Baš sam se opasno bio naložio. Kad sam prošao intervju za poziciju “Content manager-a” pao sam na dupe od sreće 🙂

Međutim kako se ispostavilo, to je bila bauštel pozicija (tada to nisam znao, sada znam), fizikalija, samo zamaskirana fensi stolicom, kompijuterom i “all you can drink” kafom i sokovima – tu sam se i navukao na kafu. Moja plata bila je 25.000 din i radio sam unos nekih cenovnika na sajt po ceo Božji dan.

Kasnije sam otišao u Ameriku na sezonski bauštel. Radio sam u industriji selidbi. Pri apliciranju za posao nije bilo proseravanja tipa “Gde vidiš sebe u narednih 5 godina?” ali sam mesečno u džep stavljao oko 4.500 $. Samnom su radili isti onakvi klinci kakav sam ja bio kada sam počinjao u Srbiji. Ni njih niko nije zamajavao sa pitanjem “Gde vidiš sebe u narednih 5 godina?”. Došli su da uzmu lovu. Firma za koju radimo ima “keš slotove” a ne poslove, ako hoćeš da radiš i možeš da radiš, evo ti “keš slot”, upadaj, radi, ništa ti ne obećavamo, ničim te ne mažemo, taj slot je tvoj dok možeš da radiš ono što od tebe traži – kolko rada, tolko para, tolko muzike i doviđenja. I to je po meni fer odnos.

I mislim da od poslodavaca u Srbiji nije fer da koriste socijalno ekonomsku situaciju da bi svoje “bauštel” pozicije prikazivali kao da su mesta u upravnom odboru. Mislim – nudite je “klincima”, početnicima, lako ih je u ovoj situaciji “prevariti”.
Ovo sam primetio i u par kafića u Srbiji – gazde koji se bahato ponašaju prema konobarima, čak sam svedočio i kad se gazda dere konobaru pred svima. Normalan čovek treba da zna da su konobarske pozicije u svetu “entry-level” pozicije, da ih ljudi takođe koriste kao “keš slotove” da bi sebi platili račune, stanarine. Razumem da mora da se održi kvalitet rada ali ponižavanje minimalno plaćenih radnika po meni nije način.

Jedna od velikih želja mi je da imam svoj kafić gde mogu da rade klinci koji imaju neke snove i kojima bi taj kafić bio prvi korak na putu do snova… Da im ponudim keš slotove a ne da im uzimam dušu…