To je mentalitet koji Đoković ima. To je ono što je rekao kada su ga pitali – kako to da uvek nađe mentalnu snagu da pobedi Rafaela, Rodžera, šta ga to razlikuje od njih? Odgovorio je – “različiti su nam životni putevi, ne znam za njih ali moje detinjstvo je bilo drugačije, odrastao sam u Srbiji devedesetih, kroz nekoliko ratova, moj narod je čekao u redu za hleb i mleko.” 
Od njega se nije očekivalo da pobeđuje. Očekivalo se da radi bauštel na nekoj skeli u Nemačkoj, Švedskoj. I bile su velike šanse za to. Ali underdog pozicija rađa glad, volju, otpornost. Zato su Federer i Nadal zbunjeni – kako nisu toliko jaki? Zato što su se mazali kremicama kad je sunce jako, nisu bežali od zelenaša, nisu bili gladni… Zato što im je najveći stres u životu Nole kad je preko puta mreže… Noletu su oni još jedan običan dan na poslu. Stres je bio doći dotle. Underdog mentality je ono što čini velikane – Alija, Noleta, Tajsona, Jorge Masvidal mi je jedan od omiljenih underdogova koji je sačuvao duh na ulicama Majamija…

Svako ko je odrastao u Srbiji devedesetih bi trebalo da ima taj mentalitet u sebi. Mentalitet underdog-a i Grofa Monte Krista. Postoje ljudi koji prigrle taj mentalitet i krenu uprkos šansama. Postoje i ljudi koje taj mentalitet slomi i žele samo da se izmaknu iz sredine koja stvara taj mentalitet. Ja volim taj mentalitet. Teška vremena rađaju jake ljude, jaki ljud stvaraju laka vremena, laka vremena stvaraju slabe ljude i tako u krug. Svaki heroj traži zmajeve da ubije, da nema zmajeva ne bi bilo ni heroja.

Underdog mentality u kombinaciji sa dobrim fokusom – je obično životna priča o kojoj će se pričati…